Kamniško-Savinjske Alpe, Logarska dolina

  05. 03. 2005.     comments: 0

Skitnja po Logarskoj dolini i traženje slapova - i to ne pretjerano izbirljivo - samo da stoje i da nisu pod opsadom, rezultiralo je na kraju mnogim promašajima i popetim Malim slapom.

  4 Images      Tags: climbing / ice / multi-pitch

Pa po Logarskoj gor', pa po Logarskoj dol'...

Bili smo Danko, Orsat, Petra i ja na jednom finom izletu u jednoj finoj dolini okruženoj finim planinama. Ne, nisam zakasnio na veceru, čini vam se.

U Solčavi smo se na kavi našli s Klackom, Zrinkom, Bojkom i Jelenom. Od njih su muški, predvidivo, odlučili penjati Gajstni slap, a žene laufati po dolini. Tako i bi. Da ne stvorimo gužvu još dva naša naveza u Gajstnom, mi smo se namjerili na Kristal i susjede.

Parkirali smo i čim smo izašli iz auta, neki je čiča prepoznao Orsata dok ga je ovaj blijedo gledao. "Se me ne spomniš? Prvega novembra? Paklenica?" I da, bio je to jedan od onih Slovenaca s onom ženom što se malko razbila u Brahmu. Pitali smo ih što će oni - isto Kristal, Skriti... No super.

Skrenuli smo za njima, ali krivo. Danko je spazio da smo predaleko već zašli i pozvao i njih da se okrenu i vrate. Onda je on našao pravi put. Nakon kraćeg izviđanja odlučili smo ne silovati te slapove koji jedva do uopće nisu stajali, već pronaći nešto ljepše. Pomislili smo da su sad Klacko i Bojko sigurno već prošli prvu dužinu Gajstnog pa bismo mogli...

No, kad smo došli tamo bili smo četvrti i peti navez što čeka na ulaz, nasmiješili se, pofotkali i okrenuli se. Sljedeće mogućnosti bile su ili na Sušicu, ili na neki opaki što se vidi s ceste - ako ga uopće nađemo kroz šumu. Ma hajd'mo!

Najprije tragovima nekih ljudi što su se očito okrenuli natrag i odustali, a potom prema Dankovom nahođenju došli smo nekako do tog slapa. Pola sata pristupa. Bio je velik, nema što. Danima je skupljao sunce skoro od jutra do mraka pa nije baš da nas je čekao kvalitetan led, ali kad smo već došli...

S ceste je djelovao kao petica, a sad već više kao četvorka. No, first things first. Do tog izdašnijeg skoka najprije treba riješiti jedan manji, oko 10 m. To smo odsolirali, osim što smo Petru pozihrali. Hm, led stvarno nije valjao.

Orsat si je istegnuo triceps i jaukao dok je Petra pokušavala izmasirati stvar. No dobro, progutao je i krenuo dalje. Šta krenuo?! Skrenuo! S uma! Ja izađem za Petrom iz donjeg skoka i spazim njega solo u sredini gornjeg. Bila je jedna očito lakša linija, no led je bio toliko truo baš najviše tamo, da sam radije skroz izbjegao tu stranu slapa. Orsat je i sam na kraju rekao da šraube tamo ne bi bile ni od kakve koristi. Pomislio je i da nas pričeka prije izlaza da mu dobacimo uže, ali se ipak suvereno izvukao na sigurno. Svaka čast.

Pričekao nas je gore dok sam ja potegnuo ljepšu, desnu varijantu. Gornji sloj od desetak centimetara leda je također bio koma, ali je barem u donjem dijelu skoka ispod tog sloja bilo i neosunčanog leda. Tako da sam osim početne šraube, stavio i još jednu nešto ispod pola skoka. Još sam prije samog izlaza uvalio jedan tricam u mahovinastu i blatnu pukotinu. Slava mu i hvala jer izlaz je bio koma od miksa, ali riješili smo i to nekako. Danko za mnom. Pa Petrin pokušaj, no postalo joj je slabo pa je odustala. Još jednom Orsat na topaka preko još strmijeg dijela i kupimo se dolje.

Sve u svemu, lagan slap, 70 metara, WI3+ taj desni dio. I nažalost s tim miksom na izlazu. No najbitnije, vrlo lijep i sigurno vrijedan pola sata pristupa. Najvjerojatnije je to bio onaj Mali slap (II, WI2, 100 m), ali te zime očito je bio nešto teži.

Kasnije smo saznali da su slijepi tragovi koje smo slijedili na pristupu zapravo od petka, Martinovića i Brajdića. Vidjeli su slap s ceste i pomislili da je to Gajstni pa se zaputili gore. Kad su kasnije produžili cestom, našli su pravi i popeli ga.

No, kasnije smo još pogledali Palenk i odustali u korist kave i pive s ekipom - Na razpotju. Dan je podjednako obilježen krasnom ležernom šetnjom amo tamo po dolini i obilsakom mahom zauzatih i nenapravljenih slapova kao i tim jednim usponom. Sve pod vedrim i sunčanim nebom, ma milina...